GišaBogunović

SKADARLIJA U TRANZICIJI 

Kakav je to program zaštite jedne ambijentalne celine koji dopušta na desetine hiljada novoizgrađenih kvadrata u Skadarliji? Otkud toliko lakoće i spremnosti da se gaze principi koji su stvarani decenijama? Hoće li se svakom investitoru voljnom da „ulaže” dopustiti da udešava lice starog Beograda po meri svoga kapitala?

Skadarlija se zapustila i kopni. Kroz ulicu u kojoj se nekad živelo, noćivalo, danas se samo prolazi; prepuštena posetiocima, gostima, neznancima, iz nje su nekud otišli njeni stanovnici.  Više ne kao čvorište i šetalište, ona je danas tek prečica – nadomak Ulice Strahinjića Bana.

Ostavljena bez duhovne orijentacije, bez znanja kako i kuda s njom, bez živog kulturnog napora i tendencije, bez iskrene brige, bez domaćina. Svagda poluprazna, drži se na slabušnim kosnicima svog boemskog mita i dionizijske prošlosti, otrajava u pričama penzionisanih konobara kojima su u gustini roštiljskog dima svi gosti u slavno doba izgledali isto.

Skadarlija je danas  tek mesto mitske izmaglice, lažnog ekskluziviteta, kome je tu ponajmanje mesto, namerno da naplati svoju najveću vrednost – nedirnutost svojih prostora. No zidovi skadarlijskih kafana više ne govore, duh mesta je odlutao sa onima koji su joj davali posebnost i gradili identitet. Prepušten komercijalizaciji, podatan i usiljen, skadarlijski duh je nestao.

Ostao je dekor za dramsku radnju koja tek predstoji.

Eutanazija

I upravo zato što je taj duh zaćutao, što nema branitelja, stanovnika i boraca skadarlijskih, negde i nekako je odlučeno da ubrzo ne bude ni same Skadarlije. Iz tranzicijskog bubnja izvučeni su brojni dobitnici, sveži vlasnici skadarlijske propasti: kafići, tuđa tela Skadarlije, strani konzorcijumi, nove gazde, kockarnica, hotel. Moderni Trgovac bi još da naplati davnašnji sjaj Skadarlije, ali što više grabi manje hvata i svestan je da mu račun neće biti pozamašan. U konfuziji protivrečnih misli i interesa, raspet između želje da zaradi i nejasnog pojma o vrednosti i očuvanju Skadarlije, on će najpre Skadarliju srušiti.

Staklo na kaldrmi

Dugo vremena se u Skadarskoj i oko nje nije dalo graditi. Odluka da se pred kraj prošlog veka u delu BIP-ove pivare, u prostoru izvanrednih mogućnosti, gotovo htonskog i histrionskog zračenja, podigne tržni centar “Skadarlija pod krovom” započet je arhitektonskim, a okončan  potpunim finansijskim debaklom. Ali ubrzo i čitav fabrički prostor biva prodat u bescenje, za cenu nekoliko dedinjskih vila, sve sa svojim vekovnim industrijskim nasleđem i prirodnim bogatstvom – starom kotlarnicom, lagumima, izvorima pitke i termalne vode. Skadarlija danas čeka da hektar i po zaštićenog bloka izmedju Zetske, Cetinjske i Dušanove bude ispunjen “multifunkcionalnim sadržajima”. O Skadarsku će se osloniti gigantski sused, dva hotela,  tržni i biznis centar, restorani, garaža, sve će se to u više nivoa rastvoriti pod zemljom i nad zemljom na pedeset hiljada kvadrata, spolja prevučenih staklom. Tobožnja briga prema zaštićenom ambijentu biće izražena očuvanjem kule stare pivare,  kaptiranjem skadarlijskih izvora, obnavljanjem dva zida Bajlonijeve fabrike…. Makoliko  neko želeo spoj sa zatečenim, biće to koban sudar sa Skadarlijom, zasigurno i njen kraj. Da bi nekako ublažili posledice sudara, a porodicu bolesnika pripremili na najgore, projektanti su predvideli da se kafana “Stara Skadarlija” odene u staklenu kocku. Jer i poduhvat je, istini za volju, nemoguć: kako pomiriti staklo i kaldrmu?

Kapital i njegova mera

Nekadašnji aneks kafane “Dva jelena” danas je kockarnica, slot klub. Verovatno zato što je dobio nove i okretne vlasnike, ali i zato što je “prostorno istorijsko-kulturna celina Skadarlije” samo niz reči kojima su popunjeni prašnjavi elaborati. Činjenica da ta kuća, osim arhitektonskih, poseduje i određene simboličke i ambijentalne vrednosti, a danas, posle četrdeset godina trajanja, što ne i istorijske, za vlasnike, kao i za one koji odlučuju o zaštiti kulturnih dobara, nema nikakvu važnost. Podignuta je na pragu zlatnog doba Skadarlije, krajem šezdesetih godina, po projektu Uglješe Bogunovića – arhitekte koji se vredno i dobro više od dve decenije predavao njenom očuvanju, veselio svakom spasenom i oživljenom skadarlijskom kutku. Sva u malom prizemlju, bez sprata i sa otvorenom baštom pod ćeramidnim krovom, sazdana je pitomo, po propisima, u sazvučju sa ambijentom.  Neshvatljivo jeste, ali naprasno je otkriveno da je podignuta van regulacije, i da je treba  srušiti. Istina je, kao i uvek, prostija: biće srušena radi sedam novih soba jednog hotela, koji se, ispotiha, poslednjih  godina udevao u zaleđe “Dva jelena” i kuće Đure Jakšića.

aneks dva jelena (1)Predvidjeno za rušenje…

Ništa zato što je razlog da se proširuje hotel bezmerno slabiji od razloga da se sačuva  kuća, bar u Skadarliji. Ništa zato što će se prošireni hotel, već sad rogobatan i prevelik u tom dvorištu, kada se uzdigne na ruševinama starije kuće, i kada se dokopa ulice, uzvisiti i nad svim prizemnicama te ulične strane – nad Spasojevićevom pekarom, nad kafanama “Zlatni bokal”, “Dva jelena”  i “Ima dana”, nad susednom Đurinom kućom. Ne mari što će svojom veličinom uspostaviti novi visinski i volumetrijski poredak u Skadarskoj i primerom obodriti sadašnje i buduće vlasnike prizemnica da i oni potraže put da svoju imovinu nadograde spratovima i potkrovljima. Ne mari takođe što će rušenjem “Dva jelena” biti demonstrativno bačena pod noge svaka plemenita obazrivost rekonstrukcije, prezervacije, reminescencije, revitalizacije, i biti poništeni napori mnogih koji su izgarali za svaki kamen ili svetiljku u krošnji drveta Skadarlije.

Pitanja jesu: kakav je to program zaštite jedne ambijentalne celine koji dopušta na desetine hiljada novoizgrađenih kvadrata u Skadarliji? Otkud toliko lakoće i spremnosti da se gaze principi koji su stvarani decenijama? Hoće li se svakom investitoru voljnom da “ulaže” dopustiti da udešava lice starog Beograda po meri svoga kapitala? Zašto mu u susret  izlaze upravo oni koji bi trebalo da ga u tome poduče, usmere, ako treba i odvrate: vlast, zaštitari, urbanisti, udruženje arhitekata…?

Sada je jedino na građanima Beograda da odluče hoće li Skadarlija biti neslavni primer stanja društvene anomije, moralne dezorijentacije, bezidejnosti, valjda ne i podmitljivosti. Ili će se možda desiti čudo: probudiće se savest javnosti, otpušiće se tranzicijski vrednosni vakuum zapušen kamarama novca, i Skadarlija će biti spasena od propasti.

 

Make a free website with Yola