GišaBogunović

     
        Putovođ kroz turbanizam sa slikama (I - VI)


        III Razglednice iz Beograda (2012-2020)


Slika 1. 

Potencijalni gradonačelnik Beograda na izborima 2012. plovi brodom s bivšim gradonačelnikom Njujorka. Zagledani su u prostor između starog Savskog mosta i Gazele, ali je bivšem gradonačelniku prilično svejedno šta vidi. Šta god video rekao bi isto, jer je to smislio i pre dolaska u Beograd. Od poređenja s trgom u Njujorku nije odustao ni kad je uočio široko gradsko polje s redovima železničkih šina i pokojom prizemljušom, pa je rekao: 
“Kada sam ja postao gradonačelnik, ovakav je bio i Tajms skver. Leglo kriminala, narkomanije i pornografije. Investirali smo nešto javnog novca, napravili partnerstvo sa velikim kompanijama i došli do toga da je Tajms skver danas centar Njujorka, a mnogi kažu i centar sveta.” 
Kandidat za gradonačelnika Beograda je ćutao i sijao od sreće, premda je njegova stranka za svaku izgovorenu reč bivšeg gradonačelnika platila na hiljade dolara. Zbog toga je očekivao da čuje i ono glavno. “Sređivanje priobalja napraviće veliku promenu Beogradu”, poentirao je bivši gradonačelnik, “dovešće mnogo više turista, poslova, investicija. “Beograd na vodi” je tačno ono što je potrebno Beogradu i Srbiji,”  zaključio je i sa zadovoljstvom pogledao u kandidata za gradonačelnika.

R. Đulijani i A. Vučić (2012)

       “Za mene je pravi vođa onaj koji ima velike snove,” rekao je, “koji sanja o velikim promenama i kako to da ostvari, koji ima nos da to i uradi”.
Kandidat se tad nekako izdužio od ushićenja. Kako je u tom trenutku povetarac na brod naneo mirise obližnjih ispusta kanalizacije čitavog jugozapadnog Beograda, njegovi nosni receptori odlučno su odbili da prime takvu informaciju. Isto se dešavalo i s receptorima bivšeg gradonačelnika, ali su razlozi za to bili drugačiji. Znao je da je ovde sad i više nikad. Sve u svemu, neobrađenu informaciju je odneo vetar. Obojica su iskreno i intimno verovali da rešavanje problema odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda nepotrebno zaustavlja ekonomiju i na svaki način ograničava razvoj grada.

Slika 2.

Otkako je polovinom 2014. svečano otkrivena maketa “Beograda na vodi” (Bnv), gradska sekretarka za privredu o njoj nije prestala da mašta. Sve joj se činilo i kao avantura i kao romansa - kula lucidnog imena “Kula Belgrade”, bele jahte, čarobni oblakoderi, tirkizna i mirisna voda Save. Nekako u to vreme snove su joj pohodili neki bogati i preduzimljivi ljudi, izvajanih tela u tesnim sakoima i uzanim pantalonama od listera. Toliko živi da su joj se priviđali i na javi, najučestalije početkom radnog dana. Zato, kad je u leto 2016. davala intervju jednom lokalnom mediju, koren reči “investitor” upotrebila je četiri puta već u prvoj rečenici:
Mi smo u stalnom kontaktu sa brojnim investitorima koji žele da investiraju u Beograd i intenzivno radimo na stvaranju povoljne investicione klime i na privlačenju što više stranih investicija.

Otkrivanje makete (2014)

Photo: I. Bezarević

        Kako je u to vreme maketa Bnv-a, koju su zvali masterplanom, bila jedna od najvećih investicija, novinarku je zanimalo i šta to nedostaje Beogradu da bi upotpunio sebe kao jednog od top turističkih gradova Evrope. Sekretarka nije imala dileme šta to upotpunjava, a pravo govoreći uveličava nedostatke Beograda: 
Projekat „Beograd na vodi” je velika šansa za grad, za domaću građevinsku industriju, privredu i sve prateće industrije, a posebno za turizam i razvoj grada u priobalju. Beograd će zahvaljujući ovom projektu postati regionalni centar, turističko središte jugoistočne Evrope, a Srbija zemlja koja privlači najveći broj investitora i turista u regiji. (…)  Takođe intenzivno radimo na razvoju nautičkog turizma i stvaranju boljih uslova za prihvat turista koji Beograd posete velikim brodovima, kruzerima.


        Slika 3.

        O prihvatu turista iz kruzera razmišljao je i direktor kompanije “Beograd na vodi”. Ko je važniji - megabrod ili Stari savski most? pitao se. Ako je most, kako li će kruzeri prolaziti ispod njega? Sme li se taj apsurd dopustiti uopšte? Ipak, nisu ga skolile ovakve misli, na njegovom zabrinutom licu pojavio se smešak. Upravo je čitao šta mu je pripremio njegov PR tim, pre no što će objavu razaslati medijima. Veoma ga je obradovalo što je u tri rečenice upotrebljeno tuce engleskih reči. 

W Residences Belgrade će pružati uslugu Whatever/Whenever®, pisalo je u objavi, i stanari će, kao u hotelu, imati šta god žele, kad god požele. Vlasnici naših brendiranih W stanova, vezu s rekom ostvarivaće preko jedinstvenog rooftop koncepta sa infinity bazenom i barom na vrhu zgrade, a uživaće i u prostranoj Away Spa, kao i u FIT gym iskustvu. Uz sve to na raspolaganju će im biti i usluga W insider-a koji obezbeđuje pristup najaktuelnijim mestima za koja se još ne zna. 
Direktoru su se tad već usne mrdale same, jer je i sam osećao energiju W brenda. Energija našeg brenda, čitao je on dalje, slavi beskrajnu glad za otkrivanjem šta je to novo na svakoj destinaciji, za tim da se vidi više, oseti više, ide dalje, ostaje duže! Jer vlasnik naših stanova zahteva vrhunski standard kvaliteta i prvoklasnu uslugu: on je ljubitelj dobre muzike, mode i dizajna, zdravog života i aktivno provedenog vremena, a istovremeno voli ekskluzivna WOW iskustva. 
Iz svoje kancelarije direktor je upravljao pogled ka W Residences Belgrade. Tamo još nije bilo ničega, ali čak i ideja informativne logistike koju će obezbeđivati W insider činila je zgradu tako realnom. Čuo je da će vrsni arhitekti oblikovati njenu spoljašnjost u duhu popularnog ex Yu brutalizma svetski promovisanog u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, ali sa stilskim osloncem na arhitekturu Državne štamparije Dragiše Brašovana. A i ovo mu je napisao njegov tim: U enterijeru će se ogledati kulturno nasleđe Beograda i Srbije, jer je savremena dizajnerska interpretacija nadahnuta tradicionalnim beogradskim kafanama i čuvenom beogradskom boemštinom. 

Ovo spajanje nespojivog u bratstvu turizma i kiča, taj slatki, a tako dopušteni zagrljaj profita i neukusa u doba korone, ta sloga hotelske arhitekture i estetskog populizma, poznati su direktoru. U takvoj arhitekturi-hibridu on zamišlja mnogo hibridnih vlasnika hibridnih stanova odn. hotelskih apartmana. To su srećnici s beogradskom adresom, koji će uživati rajsku slobodu režima šta god-kad god, po meri VAU iskustva. Ne samo bogati, već vazda zdravi, aktivni, naslušani, obučeni à la mode, ujedno turisti, ujedno stanari, pre podne možda menadžeri ili digitalni nomadi, uveče sigurno boemi, čiji se svakodnevni doživljaji ravnaju doživljaju 5 zvezdica. Za njih je stanovanje večno trajanje luksuznog turizma. 


                                                                         
Konzumenti VAU iskustva na krovu W Residences Belgrade (projekat)
                                                                                                 Photo: belgradewaterfront.com

      Direktora su stvarno dokačile ove marketinške udice, i njegova misao odjednom domašuje spoznaju da bi takav uopšte trebalo da bude i idealan život, idealnog čoveka. Beograđanin hibridni što svakodnevno iskušava svu punoću života turiste. Preneće taj svoj dragoceni uvid bivšem premijeru, sadašnjem predsedniku, čim ga vidi. Nije važno što on to sigurno već zna, jer se svako veče vozi gradom i gleda šta treba da se uradi, i svakodnevno oblagorođava zemlju svojim dejstvima. Takav bi trebalo da bude i grad, reći će mu. Za takvog čoveka. Takav je i naš Bnv, proizvodi lepe doživljaje, ugađa korisniku, čini ga savremenim, savršenijim, uzdiže, a nas toliko obogaćuje. A kakav je grad, i ideja o gradu, takvo će biti i društvo. I država! Belgrade Waterfront nije propaganda, to je Srbija!
Rešen je da pre no što se u W Residences Belgrade usele konzumenti VAU iskustva učini sve da se stavi ad akta nedopustivo tandrkanje obližnjeg starog Savskog mosta.


        Slika 4.

Prođe još jedan dan, razmišljao je bivši neuspešni kandidat za gradonačelnika Beograda, a sada premijer. Klizio je glavnim ulicama Beograda u večernjem zatišju posle saobraćajnog kolapsa. Bio je maj 2017, vreme njegove transformacije iz premijera u predsednika, dan kada je medijima poverio dugo čuvanu tajnu. “Često sam se s gradonačelnikom uveče zajedno vozio po gradu i gledali smo šta gde treba da se uradi, pa to popravljali,” poverio se.

I evo ga sad na tom zadatku, jer on ne laže. Sedište ga udobno greje, možda i masira, pa draži na prijatnosti svake vrste. Zbog silnih napora u toku radnog dana, i u toku radne noći, san mu pada na oči, ali ga smesta razbuđuje lepota Bnv-a. Lepota, dabome, ali još više ružan poraz onih koji su verovali da ona nije moguća. Premda je to dete bilo začeto na izgaženoj postelji zakona i planova čitavih generacija arhitekata, urbanista i mislilaca grada, i sasvim tuđe starom Beogradu, iz čistog prkosa voleo ga je još i više. Zato ga je s miloštom bodrio da se što pre zamomči. A onako prčevito i visoko na oca, osamostaliće se i pre tridesete, razmnožiti, tako je računao. Međutim, umesto da ga oplemeni kulturom, kako je lažna elita odavno planirala, umesto da u njemu podstakne ljubav prema vlastitom gradu, njegovoj istoriji, gradoslovnu mudrost, prefinjene veštine planiranja, elementarni ukus i etiku javnog dobra, odlučio je da ga očinski uputi u alhemiju kvantifikacije - premetanje javnog novca u pune privatne džepove.



                                                                                                              
Bnv (2020)

       Potom se kretalo uzbrdo - ka Slaviji, pa obrtalo u Kralja Milana put Terazija i Trga Republike. Spolja se zagađenje popravilo iz kategorije opasnog u veoma nezdravo, pa je vozaču bilo dopušteno da pusti malo beogradskog vazduha u unutrašnjost limuzine. Ko je umeo da gleda video je da se u kabini tad uzvitlala zvezdana prašina urbanog kiča, te da ona u zlatnim pramenovima izlazi kroz otvore crnih prozora. Bila je to, zapravo, prva vidljiva emanacija ideja iz dubina kičozne svesti. Da bi draž bila veća, valja da veći bude i predmet - soliter, spomenik, jelka, šoping mol, čarobna novogodišnja dekoracija, smatrao je premijer, a s time se veoma slagao i gotovo nevidljiv, ali tu prisutan gradonačelnik Beograda. I drugo, što ne olakšati turisti da zapamti Beograd? Treće, to je pročitao negde, kad grad ozabaviš, ti građane lišiš nepotrebnih ruminacija o preživljavanju. Zato fontana nije dovoljno fontana a da ne peva i ne svetli, neka iznutra svetli, a zlatno sija, recimo, GIGANTSKI spomenik osnivaču dinastije Nemanjića, neka u gradu budućnosti mlazom šiklja voda iz 54 fontane, i neka se, kao na planini, 3000 turista na sat vozi uspinjačom s Beogradske tvrđave i na Beogradsku tvrđavu, i neka jednom, kao na moru, tropske palme krase ovaj otok sreće!

Samouverenost gradotvorca premijer je crpeo iz vlastitog iskustva u igranju Lego kockicama, kao i Monopola, te iz živog sećanja na crtanje stazica po podu što vodile su kućici ispod kuhinjskog stola.
Ovog puta mama neće biti ljuta, razmišljao je dalje on. Izgradio sam tvrđavu partijske korporacije jaču od države. Ali to me ne omlačuje. Šta je vlastodržac ako nije gradotvorac? Ja sanjam velike snove. Dići ću drugačiji Beograd, svetski da bude. Pokrenuo sam građevinsku i turističku industriju. Je l' 2013. bilo 67 hotela, ove godine 94, a 2022, kad opet budu izbori za predsednika, koliko će da bude? Mi smo najbolji u Evropi i to se može dokazati. Beograd je najlepša destinacija, kao glavni grad za sve turiste. Kakve veze ima da li ima ili nema more? I stadion nacionalni da se napravi. To je danas nasušna potreba. I da se obnove trgovi, i oni kojima ne fali ništa, pešačke zone, i da promenada bude najlepša u Evropi, i na svetu! Je l' to problem neki?
“Nije nikakav!”, odgovorio je gradonačelnik, uvežban da spremno čita nerođene, a kamoli rođene premijerove misli, i u dela ih sprovodi. Malo ga je brinulo što je Savska promenada tesna, jer su zgrade previše blizu vodi. A u stvari šta ga briga, ubrzo će postati ministar finansija. 
Pomišljalo se u toj toploj limuzini na koješta, više turom nego najvišim delom tela, i otuda baš ništa o posledicama pretvaranja Beograda u grad urađenih turista, bogatih gospodara i siromašne posluge, što je dočarala prethodna slika 3.




Spomenik nad krovovima - Stefanu Nemanji
Photo: Danica Bogunović

        Slika 5. 

        Zima je, 2019. U predsednikovom okruženju već odavno živi njegov nauk da se svi kiče prvoklasnim promašajima kao uspesima, poput obnove Cvetnog trga. Najbrže, ipak, primio se nauk kod zamenika gradonačelnika. Kako mu nije uspelo da postane pravi gradonačelnik, upinjao se da bar postane gradonačelnik beogradskog urbanog kiča, te da se dokaže ne samo pregornim radom, već pre svega poznavanjem materije. Sad, tog februara, on kroz kvalitetne naočare gleda u fotografa držeći u rukama ugovor o izgradnji fontane na Cvetnom trgu, koju je potom sasvim zaboravio u haosu haotične obnove ulica.
Fontana će biti jedinstvena u Beogradu, a svakako popularna u svetu, jer je parterna, što znači da će po njoj ljudi moći da hodaju, objasnio je novinarima. Bio je svestan da jedinstvenost i svetska popularnost fontane možda neće zadovoljiti razmažene Beograđane, ali je odbijao mogućnost da je to zato što će se nalaziti na trgu koji nije ni cvetni, ni trg. Iako će ubrzo postati priznati književnik, to je bilo sve što je znao da kaže o kvalitetu fontane. Bolje se snalazio u gizdanju količinama i veličinama, napretkom Beograda kroz brojke i procente, kvadratne i kubne metre, milione dinara i evra. Uostalom, vrednost buduće beogradske fontane prevashodno je ekonomske prirode, što je lako dokazivo poređenjem s najčuvenijom fontanom na svetu: 
Ideja je da po uzoru na Fontanu di Trevi u Rimu, koja godišnje ima čak nekoliko miliona evra dobiti od ubačenih novčića građana i turista, i buduća fontana na Cvetnom trgu dobije ovakvu dodatnu funkciju. Novac bi mogao da bude iskorišćen za izgradnju novih fontana.
Posle konferencije za štampu zameniku je bilo malo krivo što ideju nije izveo do kraja. Trebalo je da kaže i da će se u svaku od novoizgrađenih fontana ubacivati novčići, i da će ti novčići omogućiti zapošljavanje sve većeg broja ljudi u izgradnji novih fontana, što je dokaz dalekovide, ne samo ekonomske, politike našeg predsednika. 


                                                                                                            Fontana di Trevi (2013)

                                                                                                            Photo: Wikipedia

       Slika 6. 

       Kao i uvek kad se nađe u Bnv-u predsednik je ozaren i čio, te rado poklanja ekskluzivnu izjavu reporterki državne televizije. Smatra da je napravio nešto velelepno i ta zabluda mu ozaruje lice. Oko njega sada rastu zgrade kreativnih naziva -  BW Arkadija, BW Aurora, BW Galerija, toliko privlačne da se nikad ne poželi arkadija, ne doživi aurora, niti ikad poseti galerija. A i neće, već je 2020, nastupilo je zlatno doba bez galerija, kulturnih centara, pozorišta, kamoli opere. Došlo je doba da svim damama zlato bude nadohvat ruke, u arkadiji BW Galerije, najvećeg šoping mola na Balkanu: 
…Šoping mol se… poče predsednik da objašnjava, ali se odjednom odluči da državničku odmerenost zameni toplinom trgovačkog putnika. Tu imam jedno iznenađenje za vas, za sve dame. Posle kratke stanke, njegovo lice je dobilo izraz neodoljivog  šarmera-šanera. Napravićemo da ne moraju ljudi da idu u inostranstvo da kupuju ove, ja sad nemojte me držati za reč, vi znate to, i te torbe i sve to drugo, najluksuzniju robu, ovde će biti jeftinije nego tamo, ne mogu da vam kažem kako, ali će biti jeftinije, jer će mene da jure ovi iz Evrope jedno šest meseci-godinu dana, nije ni važno, ali će biti, napravićemo to u ovom najvećem šoping molu, hoćemo da privučemo ceo svet ovde, ceo region i ceo svet, i uspećemo u tome!


Slika 7.


Umesto da negde otvori neku galeriju, predsednik otvara još nedovršenu arkadiju BW Galerije. Rekli su mu da je to jedini šoping mol u Evropi u centru grada, a na obali reke, čime se naročito ponosi, jer je svom dušom takmičar. Ali nije samo po tome jedinstven. Dok čitav svet munjevito prelazi na onlajn trgovinu, a javna arhitektura, izgubivši svoje nekadašnje razloge, traži nove i drugačije načine postojanja u fluidnom sajberprostoru bez granica, šoping mol je tvrdo zidan kao durašni grad sa ulicama, trgom i avenijama pod krovom. Njegovih 302.000 kvadratnih metara, s 93.000 kvadrata prostora za izdavanje i 3.600 parking mesta, pokrilo je najtvrđim materijalom šest hektara zemljišta duž gotovo pola kilometra savskog priobalja.
Ovaj tržni centar ne možete da obiđete, objašnjava on, premda će budući kupci sve ređe bilo šta obilaziti kupujući, tj. radije kupovati od kuće. Video sam nasmejane, zaposlene ljude, koji vide i osećaju novu energiju. Ovde će da radi 5.000 ljudi, sve što smo radili na Beogradu na vodi, doprinelo je našoj ekonomiji. Izdržali smo sve napade i ružne reči zbog pokušaja da ostvarimo snove. Beograd postaje glavni grad regiona.

                                                                                                   
Arkadija na reci, BW Galerija (2020)

         Slika 8.

“Pozvaćemo 1,3 milijarde Kineza da im kažemo ‘Srbija je otvorena’. Pa da l’ će doći milion, dva ili tri u posetu Srbiji, ali će moći slobodno da dolaze,” izjavio je predsednik Srbije po završetku razgovora s kraljem Hamadom bin Isom al Kalifom. Sunce u martu 2021, kraljeva smirenost, okruženost zlatom, bogate trpeze Bahreina, ne utiču na srpskog političara. Ma koliko opasno bilo da onaj ko ne vlada sobom, vlada drugima, opet je u vrtlogu gneva. Saznao je da će kovid pasoši u EU važiti samo za vakcine čiju je delotvornost utvrdila Evropska agencija za lekove, ali ne i za kineske i ruske, kojima se uveliko imunizuje stanovništvo u njegovoj zemlji.  Ali, naučio je to još kao mali, kad od velikih dobiješ i čvrgu, slaži da si ih prebio. Njegova ideja o sveturističkoj Srbiji konačno dobija realnu, a realno gledano, s uma sišavšu podlogu. “Pa ćemo da pozovemo 140 miliona Rusa da dođu kod nas, pa ćemo da pozovemo celu Latinsku Ameriku,” nastavlja on. “Pa ćemo da pozovemo gotovo celu Afriku, pa ceo (Persijski) zaliv odavde, koji su najvećim delom vakcinisani kineskim vakcinama. Pa Tursku, koja se vakciniše kineskim vakcinama. I sve njih nećete da primate? Srbija hoće! Dobrodošli u Srbiju svi! Napravićemo avio aranžmane, napravićemo sve što treba, kupićemo avione, kupićemo sve! Svi u Srbiju!” poželeo je dobrodošlicu svima, u osvetničkom magnovenju.


Make a free website with Yola